Бели снег, сиви лед,
на испуцалој земљи
Попут крпљене постељине на њој
Град на друмској петљи.
А над градом плутају облаци.
Прекривајући светлост неба.
А над градом жути дим.
Граду је две хиљаде година.
Проживљених под светлошћу звезде по имену Сунце.
И двохиљадугодишњи рат,
Рат без посебног разлога.
Рат – дело младих,
Лек против бора,
Црвено-црвена крв
За час је само земља
Кроз два на њој су цвеће и трава
Кроз три она је поново жива
И угрејана зрацима звезде по имену Сунце.
И ми знамо да је овако било одувек
Да судбина више воли
Оног ко живи по законима других,
и који умире млад.
Он не зна за реч да и реч не.
Он се не сећа ни чинова ни имена.
И способан је досегнути до звезда.
Не рачунајући да је ово сан.
И пасти ожарен звездом по имену Сунце.