Поћи ћу у шуме да опет тражим
уз тишину ријеке да је мирно сањам
и док месец сија гледаћу у звијезде
не бих ли је срео сретну и далеку
аха, аха, аха
Звао сам је Емили
у мој је сан ко у свој ушла дом
због ње се дан претворио у ноћ
и пјесме све полудјеле због ње
као кише пролећне
Звао сам је Емили
у данима кад вољесмо се ми
од прољећа до касне јесени
због ње, због ње изгубио сам све
чак и добре другове
Звао сам је Емили