Золотые купола [Zolotye kupola] [Serbian translation]

Казнена установа преда мном, затвор централни,

Ни копејке у џепу, а пут далек.

Над провалијом пала магла, коњи убрзали ход,

Ја бих звизну сада чашицу, ако би ми неко дао.

Ноћу у цркви нема живе душе, вукови у пољу завијају,

А за казну стрељања, раке брзо копају.

Све што ми је фалило - све је сад на месту,

Био је кец каро на леђима, а постао је на ногама кец треф**

Златне куполе душу моју радују,

А то није киша, није киша - сузе са неба капају

Златне куполе на грудима истетовиране,

Само плаве су оне, и ни трунке злата, ни трунке злата.

Над провалијом, на крају срце ће задрхтати,

Живот мој распуштен ко ће променити?

Ко ће ми чашу додати, ко свећу угасити?

Ко се опростити и схватити, и ко ће за мном заплакати?

Златне куполе душу моју радују,

А то није киша, није киша - сузе са неба капају

Златне куполе на грудима истетовиране,

Само плаве су оне, и ни трунке злата, ни трунке злата.