Ти започињеш мој дан у зору
Необузданом летњом кишом.
Ти си сок од поморанџе уз доручак,
На слици у јаркој кабаници.
Ти улећеш кроз прозор за време ручка
Са ветром који дозива ново пролеће
Изнова...
Тамна коса незнанке у кафићу
Твој је вечерњи поздрав.
Фраза у биоскопу у последњем минуту
Оставља неочекивани траг.
И ниси оставила слободног места
У мом животу
Твоје... оружје...
Негде тамо у океану догађаја,
Негде тамо на висини мојих снова,
Негде тамо, тамо где господари љубав.
Ја осећам како срце пева,
Како поред тебе
Живот поново почиње...
Поново почиње...
Тамо негде се на радију баш слабо чују
Блиске и драге речи.
А овде се од сличног смеха издалека
Врти у глави.
И сваки трен као да примећујем
Како ми судбина даје знак
Изнова, и изнова...
Негде тамо у океану догађаја,
Негде тамо на висини мојих снова,
Негде тамо, тамо где господари љубав.
Ја осећам како срце пева,
Како поред тебе
Живот поново почиње...
Поново почиње... (х3)