U srcu Balkana nikao je cvet,
rumen ruža sa latica šest.
i vetru, i buri odolev'o cvet,
voleli se ljudi, divio se svet.
Ref.
Zbogom, Jugo, volesmo te dugo,
nema više bašte što nam dade Bog.
Zbogom, Jugo, i srećo, i tugo,
sećaću se uvek srećnog doba tog.
A onda je doš'o onaj kobni dan,
prestala je ljubav, srušio se san.
Neki loši ljudi pokidali cvet,
ostalo je stablo bez latica šest
Ref.
Nema više bašte, uvenuo cvet,
okrenuo glavu sa prezirom svet.
Što vekovi grade sruši se za čas
ostala je pesma da priča za nas
Ref.