Ноћас без гласа, ти на мојим вратима,
на лицу ти киша, знам да лије сатима.
И нека лије,бар сузе крије,
јер не бих хтео такву да те затекнем.
И тражим речи, бар то нек спречи,
да ми тишина врати дане протекле.
Мирише ти коса, још тај мирис осећам,
не,не можеч ући, ја не живим више сам.
Дал он те воли, знај јоч ме боли,
последњи загрљај када си отишла.
Реф:
Заборављаш шта смо једно давно рекли,
кад остављаш, остављаш све што смо стекли.
Сачувај бар онај понос у твом гласу,
који сам волео.
Заборављаш у шта сам те некад клео,
кад оставлјаш,остављај за живот цео.
Сачувај бар онај понос у твом гласу,
који сам волео.
Мирише ти коса, још тај мирис осећам,
не,не можеч ући, ја не живим више сам.
Дал он те воли, знај јоч ме боли,
последњи загрљај када си отишла.