Видиш ли где сам то сад, у ком сам добу?
Чудне ми птице, да знаш, сновима језде.
Јер, још сам сувише млад да мислим о гробу,
а већ сам сувише стар да бројим звезде...
Чујеш тишину, тај звук? Пролази време.
Зуји и прети кроз ноћ, дрхти к'о кобра.
Немој да начињеш сад озбиљне теме,
дођи, скупи се ту и буди добра...
Па наспи још једну, за вечите кривце,
за балансере,
не бој се, имам ја приличан цуг.
Наспи још једну, за уморне ливце,
за пролетере,
вечерас трећа смена враћа туђи дуг...
Скоро ће сванути дан, још један празник.
Сви су ти плави к'о сан, сви су ти исти.
Будиш се ретко у шест, само по казни,
кад мораш негде на пут или на испит...
Па наспи још једну...
Понекад трагам и ја, за златним руном.
Можда ћу сањати дим, ватру и челик.
Ниси ти крива за то, ма волим те пуно.
Хајде сад, дај ми пред сан пољубац велик...
Па наспи још једну...
Па наспи још једну, за вечите кривце,
за балансере,
наспи још једну за моје другаре.
Наспи још једну, за уморне ливце,
за пролетере, наспи још једну за трећу смену...