Зашто свићеш тако рано, рујна зоро пуно сјаја?
Зашто будиш злато моје из најлепшег загрљаја?
Зашто будиш злато моје из најлепшег загрљаја?
Што се, зоро, не сакријеш и оставиш ноћ на миру?
Да још мало љубим злато што ми лежи на мом крилу.
Да још мало љубим злато што ми лежи на мом крилу.
Само тихи поветарац нек' доноси мирис ружа,
А ноћ тиха нека траје, нек' нам своје чари пружа.
А ноћ тиха нека траје, нек' нам своје чари пружа.