Zašto si došla kad oblaci tuguju,
Danas kad ulice samuju, zašto si došla?
Ne želiš biti u proljeće tužna,
Ruke i riječi moje za utjehu trebaš.
Ti hoćeš da budeš uvijek sugurna u biće,
Na čijem će ramenu usahnut’ tvoje suze,
U čijim ćeš mislima naći samo sebe i nade,
Moje nade u povratak tvoj.
Al’ ja te volim i kad kiša ne pada,
Kada su ulice lijepe, i onda te volim,
Zato mi dođi i kada ti ne treba utjeha moja,
Molim te, dođi i onda.
I mada si tako, tako čudna zagonetna žena,
Ja hoću da ostvarim nadanja sva tvoja,
I mojoj ću ljubavi odagna tvoju tugu i suze,
Zato dođi i kad kiša ne pada.
I mada si tako, tako čudna zagonetna žena,
Ja hoću da ostvarim nadanja sva tvoja,
I mojoj ću ljubavi odagna tvoju tugu i suze,
Zato dođi i kad kiša ne pada…
Zato dođi i kad kiša ne pada…