Ja što gubim jutra kao suze,
budna kad je prekasno za sve,
ta jedna čaša gorkog vina,
zastor poslije zadnjeg čina,
sve za jedan tren.
Ja što živim život kao dijete,
sanjajući ono čega nema,
ja neću znati, neću čuti,
ali srce, ono sluti,
sve za jedan tren.
Svatko živi život svoj,
i moj je usud samo moj,
da l' kriva sam il' nisam ja,
zaboraviti treba sve,
mada neke riječi, u grudima
još bole me, niti itko pita niti zna,
samo ja, samo ja,
ja, samo ja.
Ja što dajem sebe, sve do kraja,
i za ljubav, spremna sam na sve,
ja sam htjela takve riječi,
kao zalog kratkoj sreći,
sve za jedan tren.
Svatko živi život svoj,
i moj je usud samo moj,
da l' kriva sam il' nisam ja,
zaboraviti treba sve,
mada neke riječi, u grudima
još bole me, niti itko pita niti zna,
samo ja, samo ja,
ja, samo ja.
I dalje s osmijehom za druge
u sebi živim svoje tuge,
sve za jedan tren.
Ja, samo ja...
Svatko živi život svoj,
i moj je usud samo moj,
da l' kriva sam il' nisam ja,
zaboraviti treba sve,
mada neke riječi, u grudima
još bole me, niti itko pita niti zna,
samo ja, samo ja,
ja, samo ja.
I dalje s osmijehom za druge
u sebi živim svoje tuge,
sve za jedan tren.