Птице без крила,да се не разбију одлазе на север тајно
Ветар јоргована у карираном плашту клизи по крововима босоног
И отвара стара врата куће, где ће ме дочекати
Јули-јули-јули-јули-јули-јули-јули-јули Јулија.
Два немира се играју жмурке мисли у мојој глави.
Жути покривач јесен жури да простре по земљи до поднева.
И раствара у звону трамваја кишу мелодије дана.
Јули-јули-јули-јули-јули-јули-јули-јули Јулија.
И само су перони, шине, вагони, намигнули црвеним "Збогом".
Цео живот једна другој биле смо другарице, нећу те заборавити, знај!
И док стојим у гомили на станици, у пролазницима те тражим.
Јули-јули-јули-јули-јули-јули-јули-јули Јулија.