Oni leprsaju iza tebe i tvojih mogucih proslosti,
Neki su bistro-oki i ludi, neki prestravljeni i izgubljeni.
Upozorenje svima koji su jos uvek u komandi
(Buka kamiona sa stokom;
Komandir: ''Cinovi! Paljba!'')
Njihovih mogucih buducnosti, za koje bi se pobrinuli.
U napustenim kolosecima upletenog maka
Sa stocnim kamionima koji leze cekajuci na drugu sansu.
Da li me se secas? Kakvi smo nekada bili?
Da li mislis da bi trebali biti blizi?
Ona je stajala na ulazu, duh osmeha
Koji je zastrasivao njeno lice kao jeftini hotelski znak.
Njene hladne oci koje su preklinjale muskarce u svojim pratecim brodovima
Za zlato u njihovim torbama ili nozeve u njihovim ledjima.
Dok je hrabar koracao ispruzio je svoju ruku.
I rekao je, ''Tada sam bio samo dete, a sada sam samo covek.''
Da li me se secas? Kakvi smo nekada bili?
Da li mislis da bi trebali biti blizi?
Od strane hladnih i religioznih uzeti smo u ruke
Pokazano nam je kako da se osecamo dobro i receno nam je da se osecamo lose.
Vezanih jezika i prestravljeni naucili smo kako da se molimo
Sada su nasa osecanja duboka i hladna kao glina.
I uvrnuti badnjaci i zastave koje su iza nas
Nasih mogucih proslosti leze u dronjcima i krpama.
Da li me se secas? Kakvi smo nekada bili?
Da li mislis da bi trebali biti blizi?