U proleće smo čamac napravili,
Od perja, od kostiju
Zapalili vatru u svojim domovima,
Bosonogi po snegu hodali
Udaljeni ritam bubnjeva
Dok smo lutali po oluji.
Beba lava je svoje zube izgubila
Sada oni u moru plivaju.
Uznemirene duše na mojim grudima
Gde su legle da odmore
Sve ptice, ostavile su mog visokog prijatelja
Dok je tvoje telo udarilo pesak.
Milioni zvezda gore na nebu
Oformile su tigrovo oko
Koje je gledalo dole na moje lice
Neumesno od vremena.
Zato izdrži,
Izdrži ono što si,
Drži to na svom srcu.
Probuđen zvukom
vriskajućih sova
Juriš lišće na vetru
Ideš tamo gde nikada nismo bili.
Kaži zbogom sebi, prijatelju moj
Dok se vatra bude širila.
Sve što je ostalo su tvoje kosti
Koje će uskoro kao kamenje potonuti.