Video sam te u prolazu, i pogledala si me,
bile su to najdivnije sekunde,
koje sam doživeo otkako sam te zaboravio,
iako shvatam da zapravo i nisam.
Video sam te u prolazu, prolazilo je vreme
a vežbao sam ovo toliko puta.
I razmišljao sam da te pozdravim,
ali nisam se usudio, znaš li zašto?
Zato što je vazduh podrhtavao, uplašio sam se
mogao sam da te osetim iako sam bio daleko
otvoreni rat na mom srcu,
ispunjen tišinom uzvikivao je uspomene,
plačemo oboje.
I ne kajem se što sam te voleo
istina se ne može sakriti,
ako srce kuca brže u grudima, onda sam srećnik.
I ponovo bih pogrešio,
ako bi mi jednim osmehom poklonila
poljupce, noći i milovanja
koja sam sanjao.
I nisam bio svestan
da sam možda ja
osoba koju sam zaboravio
I ako sam mogao da osetim,
u ulici ispunjenoj nervozom
potpuno si me preuzela.
Tako da ako slušaš,
ovo veče slušaj pažljivo,
sve što ti nisam rekao,
tog iznenadnog popodneva.
Volim te, zauvek
rastavljeni, ali svejedno.
U mojim očima istina,
a u tvojim motiv,
motiv ovog teksta.