Preko noci do jutra
otisao je, ne govoreci nista,
moj zivot ponovo postaje siv
kada pomislim da nisam znala da ga usrecim.
I izmedju noci i *meskala,
pokusavam da glumim srecu,
moja pokora ide iznutra
i maskiram sa osmesima moju patnju.
Reci mu da umirem da ga imam jos jednom.
Reci mu da ja vise ne spavam iz straha da sanjam.
Da sam naucila iz svojih gresaka.
Da ziveti je oprastati.
I ako ga vidis ispricaj mu,
da umirem iznutra,
da zivot nije zivot i nedostaje mi do smrti.
Molim te, ispricaj mu,
da me spaljuje ovaj pakao,
da uprkos sto disem ne znam sta je ziveti.
Nedostaje mi do smrti.
Preko noci do jutra
samoca zivi u mom krevetu,
besane noci prisecajuci se tvog tela, ljubavi,
tvjih hladnih ruku i ukusa tvojih poljubaca.
Reci mu da umirem da ga imam jos jednom.
Reci mu da ja vise ne spavam iz straha da sanjam.
Da sam naucila iz svojih gresaka.
Da ziveti je oprastati.
I ako ga vidis ispricaj mu,
da umirem iznutra,
da zivot nije zivot i nedostaje mi do smrti.
Molim te, ispricaj mu,
da me spaljuje ovaj pakao,
da uprkos sto disem ne znam sta je ziveti.
Nedostaje mi do smrti.