Zašto se neprekidno raspravljamo mi,
zašto je potrebno da me neprestano pritišćeš,
zašto se ne možemo rastati prijateljski i ljudski,
toliko je uspomena na sve ove proživljene godine...
Ako misliš da podnijet ću ovo svakodnevno mučenje,
ako misliš da podnijet ću ovaj svakodnevni nered,
ako misliš da izdržat ću ovu svakodnevnu borbu...
Ti.. piši, piši, piši..zapiši sve moje riječi,
ako griješim, izađi pred mene i pokaži se..
Možda ćeš s vremenom jednu po jednu izbrisati iz svojih misli
i shvatiti da svo ovo vrijeme uzalud je potrošeno...