[Строфа 1]:
Лето је било пепељасто-златно,
Осећања су била јако помешана.
Не, нисам се плашила мрака,
Сама сам била крива...
Јер нисам умела да везујем чворове;
Јер сам ти једном прећутала.
Али, како да лечим ту празнину?
Знам, сама сам крива:
[Рефрен]:
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
[Строфа 2]:
У рукама ми је жуто цвеће.
Очи ми сузе од ветра.
Нећемо закувати чај у леденој води –
Ми смо две стране истог новчића.
Стојиш ми на путу као санта леда.
Да останем или да одем? – Није ми јасно.
Али како да лечим ту празнину:
Знам, сама сам крива...
[Рефрен]:
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
[Строфа 3]:
Лето је било пепељасто-златно
И већ се кретало ка заласку.
Наши вртови су одавно престали да цветају,
Јесен је крива за све
Нисам успела, нисам успела да схватим
Како сам се разболела од тебе
Нисам успела, у томе је цела ствар,
Разболела сам се од тебе...
Нисам успела, нисам успела да схватим
Како сам се разболела од тебе
Нисам успела, у томе је цела ствар,
Разболела сам се од тебе...
Нисам успела, нисам успела да схватим
Како сам се разболела од тебе
Нисам успела, у томе је цела ствар,
Разболела сам се од тебе...
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
Разболела, разболела, разболела сам се од тебе.
[Строфа 4]:
Лето је било пепељасто-златно
И већ се кретало ка заласку.
Наши вртови су одавно престали да цветају,
Јесен је крива за све
Нисам успела, нисам успела да схватим
Како сам се разболела од тебе
Нисам успела, у томе је цела ствар,
Разболела сам се од тебе...