Ya No Queda Nada [Serbian translation]

Моја казна је и даље што те волим толико,

Да чак и душу носим рањену,

Да те заборавим је највећи излаз,

На твоје одсуство и моју анксиозност.

Исцрпела сам сваку могућност

И све покушавам да те имам,

Сваки пољубац споро умире

У овој хладној тами.

Данас моје тело ће оставити твоје тело

Тако, без стрха,

Пре него што се угушим у болу

Сваке успомене у тишини.

Рефрен:

Не остаје више ништа да ти се да у овој души,

Само имам самоћу и изгубљено срце,

Између моје коже и удаљености од твоје коже изгубићу се,

Да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.

Остави ми твоју мржњу и прекор да осетим,

Да сам и даље жива,

И да не пали ваздух при сваком изласку сунца,

И ако ниси овде, постаћу јача,

И без твоје љубави ћу се препородити,

Да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.

Мој злочин је и даље исти

Прави уточиште у твојој слабости,

Односи те на дно амбиса

Лажи и слободе.

Како благ и слаб разлог,

Да те мрзи толико, да ни не боли,

Однео је живот и више нема

Ни тренутак емоције.

Данас моје тело ће оставити твоје тело

Тако, без стрха,

Пре него што се угушим у болу

Сваке успомене у тишини.

Рефрен:

Не остаје више ништа да ти се да у овој души,

Само имам самоћу и изгубљено срце,

Између моје коже и удаљености од твоје коже изгубићу се,

Да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.

Остави ми твоју мржњу и прекор да осетим,

Да сам и даље жива,

И да не пали ваздух при сваком изласку сунца,

И ако ниси овде, постаћу јача,

И без твоје љубави ћу се препородити,

Да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.

Једном ћу на мојим уснама осетити,

Хладан ветар са твојих усана како пролази кроз мене,

Сакрићу се од свих меланхолија

Да те зауставим и да те заборавим сваки дан,

Препородићу се да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.

Рефрен:

Не остаје више ништа да ти се да у овој души,

Само имам самоћу и изгубљено срце,

Између моје коже и удаљености од твоје коже изгубићу се,

Да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.

Остави ми твоју мржњу и прекор да осетим,

Да сам и даље жива,

И да не пали ваздух при сваком изласку сунца,

И ако ниси овде, постаћу јача,

И без твоје љубави ћу се препородити,

Да бих сакрила искушење и страх,

И да се не осетим усамљено.