Danas sam se ponovo zaustavila
na pola ulice,
Upetljala sam se u jedno secanje
od tih stvari, vec znas...
Naucila sam da zaboravim,
ja sam se ponovo zaljubila,
i radujem se da ti je zivot nasmejan.
Sreca nam se zaustavila,
iako opet ponekad padnem,
nije istina, lazes ti,
lazem ja,
laze moje srce...
Vise ne verujem,
kada sebi kazem, da vise ne mislim na tebe,
i kunem se da sam te vec zaboravila.
Vise ne vidim,
kada se gledam ispred ogledala,
i plakajuci se pitam gde si,
koliko god da gledam,
koga zeim da prevarim,
koliko god da te izmisljam,
nema nista, nista,
nista...
Zato vise ne verujem...
Cini mi se mozda da ja vise nisam nicija,
vidim tvoje lice beskonacno u svakom izlogu.
I ako je ovo istina, unutra u suzama,
placimo svaki dan, svaki dan...
Sreca nam se zaustavila,
iako opet ponekad padnem,
nije istina, lazes ti,
lazem ja,
laze moje srce...
Vise ne verujem,
kada sebi kazem, da vise ne mislim na tebe,
i kunem se da sam te vec zaboravila.
Vise ne vidim,
kada se gledam ispred ogledala,
i plakajuci se pitam gde si,
koliko god da gledam,
koga zeim da prevarim,
koliko god da te izmisljam,
nema nista, nista,
nista...
Zato vise ne verujem...