Ноћ, светлост, ветар удара у прозор,
Где си, баш ме брига.
Киша, бол, моје сузе сада,
Збогом, јаче стајем на гас.
Написала сам за тебе своју љубав
Бојама дуге и капљами кише,
А само ветар понавља поново и поново
О томе, да заједно ми никада бити нећемо.
Написала сам за тебе своју љубав
Бојама дуге и капљами кише,
А само ветар понавља поново и поново
О томе, да заједно ми никада бити нећемо.
До зоре, остало је пола сата,
Опет сам те чекала целу ноћ.
Тамо, негде у даљини, путују возови,
Знала сам, да данас нећеш доћи.
Ноћ, светлост, ветар удара у прозор,
Где си, баш ме брига.
Киша, бол, моје сузе сада,
Збогом, јаче стајем на гас.
Написала сам за тебе своју љубав
Бојама дуге и капљами кише,
А само ветар понавља поново и поново
О томе, да заједно ми никада бити нећемо.
Написала сам за тебе своју љубав
Бојама дуге и капљами кише,
А само ветар понавља поново и поново
О томе, да заједно ми никада бити нећемо.
Недостаје ми топлине, твоје ватре,
Тако сам уморна од чекања, опет ја нисам ја.
Пратићу те, макар на крај земље,
Тако те желим, али ниси поред ти.
Написала сам за тебе своју љубав
Бојама дуге и капљами кише,
А само ветар понавља поново и поново
О томе, да заједно ми никада бити нећемо.
Написала сам за тебе своју љубав
Бојама дуге и капљами кише,
А само ветар понавља поново и поново
О томе, да заједно ми никада бити нећемо.