Пратила сам пут према теби,
дала сам ти цело своје биће
и сада примећујем
да је већ прекасно.
И прошао си, и видела сам те и помислила сам:
Он не, није за мене,
али сам ти се насмејала...
Приближио си се,
позвао си ме, одбила сам,
али радозналост ме ухватила и прихватила сам...
Са намером
да идем веома споро,
али спотакла сам се са твојим савршеним начином љубљења...
И онда се десило,
оно што није требало да се деси,
и ушао си у моје мисли, у мој простор,
моје тело и више ништа, ни нико не може да те извади.
Већ је прексано
за здрав разум,
да бих ти рекла не,
сачекај ме, нисам сигурна.
Већ је прексано,
да бих била зрелија,
не желим ништа од тебе,
само дођи и помози ми са једном сумњом:
Ако ме ниси хтео волети, ако ме ниси хтео волети,
зашто си ме учинио својом?
И ћутао си, и отишао си, и звала сам те,
али касно, поново
сам ти поверовала и не знам зашто.
И поново се десило,
оно што није требало да се деси,
и ушао си у моје мисли, у мој простор,
моје тело и више ништа, ни нико не може да те извади.
Већ је прексано
за здрав разум,
да бих ти рекла не,
сачекај ме, нисам сигурна.
Већ је прексано,
да бих била зрелија,
не желим ништа од тебе,
само дођи и помози ми са једном сумњом:
Не, немој ми одговорити, није потребно,
али нека ти ово служи да видиш
сву бол коју си проузроковао.
Већ је прексано
за здрав разум,
да бих ти рекла не,
сачекај ме, нисам сигурна.
Већ је прексано,
да бих била зрелија,
не желим ништа од тебе,
само дођи и помози ми са једном сумњом:
Ако ме ниси хтео волети, ако ме ниси хтео волети,
зашто си ме учинио својом?