I dalje se pitam
kako postoji nesto tako veliko,
da vreme ucini da se umnoze osecanja.
Kako je moguce
da se tvoja secanja slade sa mesecima,
onim od kad te nisam videla.
I dalje se pitam
kako postoji nesto tako cisto,
da ne uspeva da me vidi uzivajuci
u zivotu gde nisi ti,
zato sto sam bez tebe otkrila da nema zivota u miru,
aj dodji i slusaj moju dusu.
Nada je za mene kao tvoje ime,
koje je za mene veliki deo boje
moje zastave.
I vreme je surovo sa mnom, jer je zelelo da zaustavi
ciklus agonije koji sam prosla zbog nase ljubavi,
i nije se razvuklo u onim godinama radosti,
aj radosti.
I dalje se pitam
kako iza nasih trenutaka
nisu ostali ostatci sa tvoje strane od tih poljubaca
koji ucine da se preporodis,
ono sto odrzava moju dusu i vodi mi snove,
vidi ne znam kako da ti kazem da jos uvek te volim.
Nada je za mene kao tvoje ime,
koje je za mene veliki deo boje
moje zastave.
I vreme je surovo sa mnom, jer je zelelo da zaustavi
ciklus agonije koji sam prosla zbog nase ljubavi,
i nije se razvuklo u onim godinama radosti.
Znam da zivot prolazi i prolazi i nisam te ponovo videla,
i da se hranim sa susretom u koji verujem u svojim iluzijama,
ali mili moras razumeti da ovo nije zivot...
I vreme je surovo sa mnom, jer je zelelo da zaustavi
ciklus agonije koji sam prosla zbog nase ljubavi,
i nije se razvuklo u onim godinama radosti,
aj radosti.