Речи, поведите је са собом,
нека се одмара у вашим стиховима.
Речи, одведите је
негде, изван времена.
Речи, олакшајте јој дисање,
положите је полако на под.
Пустите је да се ту задржи
и слуша као што је одувек.
Оставите њене прозоре
са подигнутим завесама ноћу
и испуните јој собу уличним светлима.
Док она обасјавају небо
подсећају је на људе напољу.
Јер неће заспати
све док не излечи усамљеност.
Шетајте са њом под крошњама,
створите јој нове стазе и сећања.
Покажите јој како сунце
провирује кроз лишће.
Речи, помозите јој да промени свет
једним стихом.
Реците јој да пружа руке ка звездама
и да јој љубав увек буде на првом месту.
Оставите њене прозоре
са подигнутим завесама ноћу
и испуните јој собу уличним светлима.
Док она обасјавају небо
подсећају је на људе напољу.
Подсећају је на људе,
подсећају је на људе,
подсећају је на људе напољу.
(превео Гаврило Дошен)