Vožnja kući sa brda,
Napravili smo neke nastupe na Clydu i Tyneu
Odleteli su s Hamburgske trake.
Ukus Dusseldorf još uvek na usnama.
U autobusu je moj prijatelj
Vraćamo se na mesto zločina
Sedimo napred i delimo cigaretu
I pokušavam se setiti šta smo pokušali zaboraviti.
Kaže: "Da li se sećas?"
Kaže: "Da li se podsećas?"
Kažem:" Da se sećam, oh, sećam se svega! "
Svaki put kada duva hladan vetar
Svaki put kad čujem taj zvuk
Kasno noćni vozovi skreću niz reku.
Sjećam se vjetrovitog grada
Došli smo tako daleko i krenuli smo tako brzo
Dok kazes Zdravo, sve je proslo.
Oko sveta i u krug ponovo
Gore i dole na tom žaru
ali svaki put kada duva hladan vetar,
Svaki put kad čujem taj zvuk,
Na Istočnoj obali duvaju vjetrovi na hladnom mokrom kamenu.
Sećam se vetrovitog grada,
Ledenog coska i praznih ulica,
Goruce strasti i hladnih mokrih nogu.
Svake večeri tri varljive milje do kuce,
Izbegavajuci senke ispod svetla ambera,
Nema automobila za ljubljenje i nemam gde da odem,
Osim unutar jedno drugog i voleo sam te tako.
Držao sam tvoje lice dok si drhtala na kisi,
Djevojko, uvek sam te voleo i volecu te ponovo.
Uvek, uvek...
Svaki put kada duva hladan vetar
Svaki put kad čujem taj zvuk
Kasno noćni vozovi skreću niz reku.
Sjećam se vjetrovitog grada.
Svaki put kada duva hladan vetar,
Svaki put kad čujem taj zvuk,
Na Istočnoj obali duvaju vjetrovi na hladnom mokrom kamenu.
Sećam se vetrovitog grada,