Stalno neko pokušava da mi dopre do srca
I da me pitaju gde se ono nalazi
Ne bih znao odakle početi
Da
Kao da su đavo i Bog u meni u večitoj zavadi
A pogledi njih dvojice prosto me podeliše
Mozak mi na dvoje kidaju, kreću da me preispituju
Pročitao sam kritike, moram odabrati koja strana je ja
Ja sam zombi, nedruštveni degenerik, homofob, ženomrzac, mučio slonove
Ti smradovi nikad ne zaboravljaju
Nadajmo se da nećemo zaboraviti rođaka
onog što je na sedativima
Vraga on nešto potiskuje u tom skrupuloznom umu
Kreativan, nevin, ljubazan
Ali plaši se Boga
Plaši se zupčanika što se okreću u mašinama koje zakopava duboko
u Sertralinu i vutri
To je kao Veliki kineski zid
Šteta što više ne sija
Ugasio je od droga
Brate, iskobeljaj se, provali, ima života izvan toga,
Vidi kako se smejulje svaki put kad se otkineš
Vidi patnju koju proizvodiš kad se tako uradiš
Nema svrhe utuvljivati mu to u glavu
Šizofreničar stupa na scenu i kladim se da uješće me, hej
Biću u ćošku i vrištaću, vrištaću
Držeći se za glavu
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Hej, hej
Mozak vidi u okvirima tih gluposti što se rimuju, mada
Dobro sam kad je poezija zlatno tempirana
Vidiš, ako ne kapiraš moje metafore
Nema potrebe da se osećaš ugroženo
Zbog ploča i ploča koje sam prodao
Ploča koje sam slomio
Pretpostavljam da uviđaš, brate
Da je to zbog toga koliko sam ispušio?
Ja ne znam, brate
Nijedan od nas ne zna
Varam sopstvenog duha
Vidim sebe kako organizujem prevaru
Izvuci dijamante iz kamenja
I pusti me da visim sa konopca, ej
Samo uzmi njegov Roleks i begaj
Dok monetarni sistem odnosi još jednu žrtvu
Ja se kajem zbog svojih izbora, proklinjem svoj mozak zbog maštarija
Ovo mastilo u mojim rukama, potvrda
Svi smatraju mojom baštom
Ne trzam, ne trepćem
Ne trepćem, dojadilo mi je da budem žrtveno jagnje
Da me linčuju jer sam drugačiji
Razmišljam drugačije
Recite mi, gde je tu poniznost?*
Šta imaju protiv mene?
Oni samo hoće moj rđav glas, da okleveću moju simfoniju
Ali morali bi sve udove da mi otkinu
Da, nećete mi oduzeti simfoniju
A ja biću u ćošku i vrištaću, vrištaću
Držeći se za glavu
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče
Tamo gde se moji anđeli ne usuđuju da kroče