Kada je život postao tako komplikovan?
Godine previše razmišljanja i vremena koje sam protraćila
I svaka linija na mom licu
Je dokaz da sam se borila i živela još jedan dan
Kada je život postao ovo mesto ludila?
Ploveći praznim morem talasa i tuge?
Mogu da verujem da imam kontrolu
A san nije bio sav moja greška
Kada ti noge ne dodiruju tlo
Kada tvoj glas neće da se oglasi
Ovde je sigurno, na ovom mestu, iznad oblaka
Kada ti noge ne dodiruju zemlju
Ne možeš da osetiš stvari koje zadaju bol
I slobodan si, nema potrebe da siđeš
Kada ti noge ne dodiruju tlo
Svaki dan se čini malo duži
Zašto sam ja jedina koja ne postaje jača?
Jurcam pretvarajući se da je život predstava
To ne čini da tama ode
Možda sam mlada ali se još uvek sećam
Osećanja punog radosti, plačući suze radosnice
Sad su sve moje suze isplakane
Zamišljaj, ali me izostavi
Jer moje moge su na tlu
A unutrašnji glas koji sam pronašla
Govori istinu, ''Nema svrhe
Ako ti je glava u oblacima''
Sa nogama na čvrstom tlu
Mogu da se suočim sa stvarima koje bole
I vremenom, biću dobro
Povratiću se
Jednom sam bila poput tebe
Život je bio lavirint
Nisam mogla da nađem izlaz
Ali ono šta kažem je istina
Bićeš zadivljen
Zamišljaj i saznaćeš da je to istina
Kada ti noge ne dodiruju tlo
Kada tvoj glas neće da se oglasi
Ovde je sigurno, na ovom mestu,
Iznad oblaka
Kada ti noge ne dodiruju zemlju
Ne možeš da osetiš stvari koje zadaju bol
I slobodan si, nema potrebe da siđeš
Kada ti noge ne dodiruju tlo