Večeras,visoko iznad sveta
anđeli nas gledaju pospavane
dok ispod zvezdanog mosta
sanjamo sigurno ušuškani
ali možda u snovima
oni sanjaju nas
uzvišeni galebovima
ali možda u snovima
oni sanjaju nas
jašući na leđima orlova
Kada anđeli padaju
senke su na zidu
u gromoglasnim pozivima
nešto nas sve progoni
kada anđeli padaju
kada anđeli padaju
Uzmi tvoj Očev krst
brižljivo sa zida
dok još senka ostaje.
Pogledaj kako crkve padaju
u moćnim svetlosnim lukovima zvuka
i svi u sebi imaju
ipak samo pocepane duše
sviju poderanih ljudi
u potrazi za svojim izgubljenim domovima
pomešani sa ruševinama
iz sravnjenih poprišta
tražeći među nadgrobnim spomenicima.
Kada anđeli padaju
senke su na zidu
u gromoglasnim pozivima
nešto nas sve progoni,
kada anđeli padaju
kada anđeli padaju
kada anđeli padaju
Ovo su moja stopala
ovo su moje ruke
ovo su moja deca
i ovo je ono što tražim;
spustite anđele
sklonite ih od mog pogleda
ne želim nikada više da vidim
milion sunaca u ponoć.
Vaše ruke su prazne
ulice su prazne
ne možete nas obuzdati
ne možete nas obuzdati više
kada anđeli padaju
kada anđeli padaju
kada anđeli padaju..