When I'm Gone [Bosnian translation]

When I'm gone-Kada odem

Da... To je moj život... Moje vlastite riječi, valjda...

Jeste li ikad voljeli nekog toliko da biste dali ruku za njega?

Ne kao izražaj, ne, doslovno dali ruku za njega?

Kad oni znaju da su vaše srce,

I vi znate da ste vi njihov štit,

I uništit ćete svakog ko im pokuša naštetiti.

Ali, šta se desi kad vam karma vrati i ugrize vas,

I sve za šta se borite, okrene se protiv vas da vas obori?

Šta se desi kad postanete glavni izvor njene boli?

„Tata, vidi šta sam napravila“, tata mora uhvatiti let.

„Tata, gdje je mama? Ne mogu je naći, gdje je?“

Ne znam, idi i igraj se, Hailie, dušo, tata je zauzet.

Tata piše pjemu, ona se neće sama napisati.

Jednom ću te odgurnuti, ali onda ćeš se morati sama ljuljati.

Onda se vratim baš na tu pjesmu i kažem joj da je volim,

i zagrlim njenu majku, koja je pljunuta ona.

To je Slim Shady, da, bebo, Slim Shady je lud.

Shady me napravio, ali večeras će se se pokazati.

REFREN:

I kada odem, samo nastavi, ne tuguj.

Veseli se svaki put kad čuješ moj glas,

Samo znaj da te gledam odozgo,

ja ništa nisam osjetio, pa dušo,

ne osjeti bol, samo mi vrati osmijehom.

Stalno sanjam ovaj san, guram Hailie na ljuljašku.

Ona samo vrišti, ne želi da pjevam.

„Uplakuješ mamu, zašto? Zašto mama plače?“

Dušo, tata vas više neće ostavljati,

„Tata, lažeš. Stalno to govoriš,

uvijek kažeš da je ovo zadnji put,

ali nećeš više ići, tata, moj si!“

Ona stavlja kutije ispred vrata,

pokušava ih zablokirati.

„Tata, molim te, tatice, ne idi,

tata, ne, prestani!“

Iz džepa izvlači mali privjesak sa slikom,

„Ovo će te štititi,tata, ponesi je sa sobom.“

Pogledam gore, tu sam samo ja u ogledalu,

ovi prokleti zidovi sigurno govore,

jer, čovječe, čujem ih, govore:

„Imaš još jednu šansu da učiniš ispravno,

a to je večeras. Idi sada i pokaži im da ih voliš

prije nego bude prekasno.“

I baš kad izađem iz sobe, ona se pretvori u scenu,

Vrata više nema, tu su reflektori i ja pjevam...

REFREN:

I kada odem, samo nastavi, ne tuguj.

Veseli se svaki put kad čuješ moj glas,

Samo znaj da te gledam odozgo,

ja ništa nisam osjetio, pa dušo,

ne osjeti bol, samo mi vrati osmijehom.

Šezdeset hiljada ljudi, svi skaču iz sjedišta,

Zavjese se spuštaju, oni bacaju ruže pred moja stopala.

Poklonim se i zahvalim svima na dolasku.

Oni tako jako vrište, bacim zadnji pogled u publiku.

Pogledam dole, ne mogu vjerovati svojim očima.

„Tata, to sam ja, pomozi mami,

vene joj krvare!“, Ali, dušo, mi smo u Švedskoj.

Kako si dospjela ovdje?

„Pratila sam te, tata, rekao si da ne ideš,

ti si mi lagao, tata, i sad si rastužio mamu.

I kupila sam ti ovaj novčić, na njemu piše

'Tata Broj 1'. To je sve što sam htjela,

samo da ti dam novčić. Shvatam poentu-

dobro, mama i ja idemo.“ Ali, bebo, čekaj!

„Prekasno je, tata, napravio si izbor.

Sad idi tamo i pokaži im da ih voliš više

nego nas, to je ono što žele.

Žele tebe, Marshall, vrište...tvoje ime.

Nije ni čudo što ne možeš zaspati,

samo uzmi još jednu tabletu, da,

kladim se da hoćeš. Repaš o tome,

da, riječi, neka budu stvarne.“

Čujem aplauz, svo vrijeme ne mogu vidjeti.

Kako to, preda mnom se zaklapaju zastori?

Okrenem se oko sebe, nađem pištolj na podu,

Zapnem, uperim sebi u mozak,

vrisnem „Umri, Shady!“ i pucam.

Sve se zacrni, moj život proleti,

avion na kojem sam trebao biti

se sruši i izgori u pepeo.

Tada se probudim, alarm zvoni,

ptica pjeva, proljeće je i Hailie se napolju ljulja.

Došećem pravo do Kim, poljubim je

i kažem joj da je volim.

Hailie se samo nasmije i odgurne

svoju malu seku, skoro kao da ću reći...

REFREN:

I kada odem, samo nastavi, ne tuguj.

Veseli se svaki put kad čuješ moj glas,

Samo znaj da te gledam odozgo,

ja ništa nisam osjetio, pa dušo,

ne osjeti bol, samo mi vrati osmijehom.

KRAJ