Sediš tu na tvojoj stolici sa visokim naslonom
Pitaš se kakav je pogled odavde
Ne bih znala jer volim da sedim
Na podu, da na podu
Ako hoćeš možemo igrati igru
Pretvarajmo se da smo isti
Ali moraćeš gledati mnogo bliže
Onda gledaj, bliže nego što gledaš
I previše sam premorena da ostanem ovde još
I onako me ne zanima šta ti misliš
Jer mislim da si me pogrešno shvatio
Da, šta ako jesi, šta ako jesi.
I šta ako sam ja snežna oluja što plane
Šta ako sam ja bespovratni svet
Šta ako sam ja okean, previše plitak, predubok
Šta ako sam ja najmilosniji demon
Nešto čemu ne možeš verovati
Šta ako sam ja sirena koja pesmom gospodu tera u san?
Znam da si shvatio
Reci mi, šta sam ja
I možda naučim stvar ili dve
Hiljade o tebi, možda o tebi
Ja sam kraj tvog teleskopa
Ne menjam se da bih odgovarala tvom vidu
Jer ja sam vezana kidajućim konopcem
Oko mojih šaka, vezan za moje šake.
A ti zatvaraš svoje oči kad ja kažem, ja se oslobađam
I dlanove na oba uha stavljaš
Jer ne možeš podneti da veruješ, da ja nisam
idealna devojka kao što si mislio
Pa, šta imam da izgubim?
I šta ako sam žalosna vrba
i ismejavam suze po mom jastuku?
Šta ako sam član višeg društva koji želi biti sam
Šta ako sam bezubi leopard
Šta ako sam pastir bez stada
Šta ako sam anđeo bez krila, da me odvedu domu?
Ne znaš me
Nikad nećeš, nikad nećeš
Ja sam izvan tvog rama za slike
I staklo sada puca
Ne možeš me videti
Nikada nećeš, Nikada nećeš
Ako ćeš me ikada videti
Šta ako sam ja krcata pustinja
Previše bola, premalo zadovoljstva
Šta ako sam ja najlepšte mesto na koje ti ne želiš poći
Šta ako ja ne znam ko sam ja
Da li će nas to oboje odbijati od pokušaja
Da saznaš, i kada saznaš,
Postaraj se da mi kažeš
I šta ako sam ja snežna oluja što plane
Šta ako sam ja bespovratni svet
Šta ako sam ja okean, previše plitak, predubok
Šta ako sam ja najmilosniji demon
Nešto čemu ne možeš verovati
Šta ako sam ja sirena koja pesmom gospodu tera u san
San...
San...