Једна потпуно нормална педесетосатна недеља-
Долази кући
Прво мора припремти оброк за најмање.
То за њу није проблем,
Јер су јој деца на првом месту.
Пита се какав би њен живот био,
Без деце.
Да научи да хода сама-
Али њен дан не дозвољава паузу.
Жели да сања,
Затвара очи.
И када плеше,
Она је негде другде
За моменат, негде је, где жели да буде.
И када плеше,
Она је неко други,
Пусти све,
Само да би осећала.
Онда иде босонога Њујорком,
Планинари сама кроз Аљаску,
Скаче преко палубе испред Балија
И рони кроз плаву воду.
И када плеше
Она је негде другде,
Пусти све,
Само да би осећала.
Волела би да изађе на састанак,
Покаже омиљену хаљину
Не само огледалу-
Али да ли ће се усудити то да уради,
Чак и ако њено време то бар једном дозволи?
Пита се какав би њен живот био,
Без деце.
Да научи да хода сама...
Ставља слушалице,
Појачава музику.
И када плеше,
Она је негде другде.
За моменат, негде је где жели да буде.
И када плеше,
Она је неко други
Пусти све,
Само да би осећала.
Онда иде босонога Њујорком,
Планинари сама кроз Аљаску,
Скаче преко палубе испред Балија
И рони кроз плаву воду.
И када плеше,
Она је негде другде,
Пусти све,
Само да би осећала.
И када плеше
Она је негде другде
Она је негде другде...
И када плеше
Она је неко други
Она је неко други...
Онда иде босонога Њујорком,
Планинари сама кроз Аљаску,
Скаче преко палубе испред Балија
И рони кроз плаву воду.
И када плеше,
Она је негде другде,
Пусти све,
Само да би осећала.