Wenn mir die Worte fehlen [Serbian translation]

[Strophe 1]

Vozim se ulicama

Kao mali splav morem

Čujem samo blagi žamor

Čujem smao ovu buku

Reči su kao zidovi

Slamaju se preko mene

Ima li ikoga tamo

Ko me razume?

Ko me razume?

[Refrain]

Slulšaj me kada ćutim

Pogledaj dublje u mene

Slušaj me kada ti pokazujem

Ko sam zaista

Slušaj me kada ćutim

Imam toliko toga da kažem

I često lakše pričam

Kada mi ponestane reči

[Strophe 2]

Pune glave, prazne fraze

Svi pričaju iz principa

Hiljadu rečenica koje ti govore

Da se nema ništa reći

Reči su kao zidovi

Koji ne puštaju nikoga unutra

Osećaj ne zna nikakav jezik

Razume se bez reči

Razume se bez reči

[Refrain]

Slulšaj me kada ćutim

Pogledaj dublje u mene

Slušaj me kada ti pokazujem

Ko sam zaista

Slušaj me kada ćutim

Imam toliko toga da kažem

I često lakše pričam

Kada mi ponestane reči

[Bridge]

Jer koliko često čovek ne kaže ono što oseća?

O čemu se radi tu?

I često je između redova

Ono što se stvarno broji

[Refrain]

Slulšaj me kada ćutim

Pogledaj dublje u mene

Slušaj me kada ti pokazujem

Ko sam zaista

Slušaj me kada ćutim

Imam toliko toga da kažem

I često lakše pričam

Kada mi ponestane reč

Kada mi ponestane reči