Weiße Fahnen [Serbian translation]

Hladan je dan

U njegovom toplom srcu

I jedna glasna vatra

Osvetljava nebo ponovo

I on trči za svojim životom

Za svojim već mladim životom

Rat svojih očeva

on nije započeo

I uvek kada zaspi

Sanja kako je daleko

Sanja u tišini

Sanja o tome kako

Blag vetar duva

A nebo je ogromno

Ovaj rat je završen

I vojnici idu kući

I bele zastave se vijore

I svi su slobodni, slobodni, slobodni

Ova noć je moj prijatelj

Sanjao sam o miru

I on se budi

U kiši od vatre

Noć je paralisana,

Na nebu nema zvezda

Kroz njegove male ruke

Klizi crveni pesak

Zna kako se život završava

Ali ne i kako je počeo

I uvek kada zaspi

Sanja kako je daleko

Sanja u tišini

Sanja o tome kako

Blag vetar duva

A nebo je ogromno

Ovaj rat je završen

I vojnici idu kući

I bele zastave se vijore

I svi su slobodni, slobodni, slobodni

Ova noć je moj prijatelj

Sanjao sam o miru

Toliko mnogo snova leže ovde sahranjeni

Ipak on nije prestao da

se osmeli da sanja.

Sada je daleko

Njegove rane su izlečene

Njegove male ruke

Mir su pronašle