Много пута покушао сам да ти кажем,
Много пута плакао сам сàм.
Увек се изненадим како темељно
Сасецаш моја осећања, до коске.
Не желим да те стварно оставим,
Уложио сам превише времена
Да бих те се тако лако одрекао
Због сумњи које ти компликују мисли.
Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.
Можда је знак слабости
Кад не знам шта да кажем,
Можда не бих ни знао
Шта да радим кад бих имао снаге.
Јесмо ли постали рутина,
Искривљујемо ли чињенице?
Сад нема гледања у будућност,
Нема враћања назад, кад кажеш
Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.
Затвори очи и пробај да спаваш,
Затвори очи и пробај да сањаш.
Испразни ум и покушај како најбоље знаш
Да испереш палету и почнеш од почетка.
Не можемо ни да наслутимо
Колико нам је заиста стало.
Чујем твој глас у себи,
Видим твоје лице свуда, а ти опет кажеш
Ми припадамо светлу,
Ми припадамо грмљавини,
Ми припадамо звуку речи
Под које смо обоје потпали.
Шта год да поричемо или прихватамо,
И у добру и у злу,
Ми припадамо, ми припадамо,
Ми припадамо заједно.
(превео Гаврило Дошен)