Od zlatne obale, preko sedam mora,
ja putujem daleko i široko,
ali sada izgleda, da sam samo sam sebi stranac,
i sve stvari koje radim nekada, to nisam ja nego
neko drugi.
Zatvaram oči, i mislim o domu,
još jedan grad odmiče u noći.
Zar to nije smešno, ne nedostaje ti dok
ne odmakne,
i moje srce tamo leži, i do mog zadnjeg dana
tamo ležaće.
Zato, shvati
ne traći svoje vreme tragajući za
tim protraćenim godinama.
Glavu gore... ustani,
i shvati da živiš u zlatnim godinama.
Previše vremena na rukama mojim, ti si mi na umu.
Ne mogu tako lako ublažiti ovaj bol.
Kada ne možeš pronaći prave reči, teško je
da preživiš do sledećeg dana,
i to me tera da poželim da zaplačem, i dignem ruke
ka nebu.
Zato, shvati
ne traći svoje vreme tragajući za
tim protraćenim godinama.
Glavu gore... ustani,
i shvati da živiš u zlatnim godinama.
Zato, shvati
ne traći svoje vreme tragajući za
tim protraćenim godinama.
Glavu gore... ustani,
i shvati da živiš u zlatnim godinama.
Zato, shvati
ne traći svoje vreme tragajući za
tim protraćenim godinama.
Glavu gore... ustani,
i shvati da živiš u zlatnim godinama.