Prošlo je oko tri dana i ja se vraćam
Negde sam na četiri minuta od srčanog udara
I mislim da ti od mene praviš manijaka
Ali ti ne znaš
Dve godine i tu negde mi
Ali oboje smo tu od svoje sedamnaeste
Eto ga sad, prva svađa u limuzini
Ali oni ne znaju
A oboje se nadamo da tu ima nešto
Ali oboje se foliramo
I o tome ne pričamo
A mislim se “čoveče, kad bi zidovi progovorili”
Pa, rekli bi
“Kakvo ludilo, jel da?”
Više nisam tvoja mala
Prošlo je oko dve nedelje otkako si otišao
Popila sam pola Kaberneta
I eto, traćim subotu
Sedeći kod kuće
Rekla sam svojoj novoj cimerki da te ne pušta unutra
Ali tebi sjajno ide obijanje brava
Sada ćeš me izigrati kao majmuna
Pogađaš mi svaku žicu
Ali oboje se nadamo da ima nešto
Ali oboje se foliramo
I o tome ne pričamo
A mislim se “čoveče, kad bi zidovi progovorili”
Pa, rekli bi
“Kakvo ludilo, jel da?”
Nisam više tvoja mala
Hej
Nema više
Nisam više tvoja mala