Vzpomínka [Serbian translation]

Muzika: Aneta Langerova

Tekst: Aneta Langerova

Znam par mesta, u njima se krije moj dah

I budi siguran da za njih mesta u srcu nećeš naći.

Čovek za tren izgubi i ono poslednje što ima

i molitvi se vrati tek kad mu tama zapeva.

Hajde, muziko, sviraj da ne budem sama,

samo ja i tama, samo ja i bolna tama...

Plamen se gasi

u nama ga više biti neće,

nestalo nam je snage,

pobeđeni smo.

U prazne boce od vina

stavila bih kratko pismo

kako se priča završava, kako je počela

više ništa ne mogu promeniti.

Na prozorski ram spušta se tuga, koliko dugo želi tu da spava?

Na prozorski ram spušta se tuga..

Istrgnuta stranica iz sećanja

nikada neće biti pročitana, nikada neće biti vraćena na mesto.

Nema proleća bez zime

Želja u mojim molitvama je da

vidim majčine oči.

Hajde, muziko, sviraj kao što svirala mi je ona,

pre nego što je nastala tama, nastala tama bolna..

U uspomenama živiš,

više ništa ne mogu promeniti.

Na sivom hodniku pesma prestaje,

tamo nema nikoga.

Samo je u praznoj boci od vina

i dalje pismo skriveno

kako se priča završava, kako je počela

više niko ne zna.

Na prozorski ram spušta se tuga, koliko dugo želi tu da spava?

Na prozorski ram spušta se tuga i ja je uspavljujem.