Колико је година прошло, а жице и даље брује о истом
Исто чекају и авиони
Девојка леденоплавих очију се
Топи под паљбом митраљеза
Мора барем неко да се истопи
Ускоро ће зора
Нема излаза
Окрени кључ – и полетимо
Треба уписати
У нечију свеску
Крвљу, као у метроу
Нема излаза
Нема излаза
Негде смо се растали – не сећам се у којим градовима
Као да сам био мамуран
Кроз моје песме иду, иду возови
Нестајући у тамном тунелу
Само да се пробудимо у истој постељи
Ускоро ће зора
Нема излаза
Окрени кључ – и полетимо
Треба уписати
У нечију свеску
Крвљу, као у метроу
Нема излаза
Нема излаза
Колико ће година проћи, а жице ће и даље да брује о истом
Исто ће чекати и авиони
Девојка леденоплавих очију се
Топи под паљбом митраљеза
Само да се пробудимо у истој постељи
Ускоро ће зора
Нема излаза
Окрени кључ – и полетимо
Треба уписати
У нечију свеску
Крвљу, као у метроу:
Нема излаза