Ове улоге нису за нас, не играмо се сад,
Отрована, разбијена, убијена ја,
Све заборављено, решено, сузе пресахле давно,
На путу сам к новом свету и срећи.
Све осјећаје снијег је замео,
Бол упила топлоту,
То што је загревало по ноћима,
Твоје руке на мојим плећима.
Усамљеност изједа мене,
У срцу више нема огња,
Сва љубав испијена до дна,
И бојим се да је моја кривица.
По телу мала језа,
Једном рјечју мене уништи,
Изгубила сам над собом контролу,
Нећеш сазнати срцу паролу.
Ово лето заноси мене,
Немогуће га је промјенити,
Удаљи мене одсвуда,
Свеједно, по ноћи ћу сањати.
Опрости за то што говорим,
Али, реч љубав не понављам,
3 пропуштена позива,
А они више нису од мене.
Ишти себи другу
Ја на тебе одавно нисам љубоморна,
И не памтим све твоје фразе,
Пламен у души мојој је угашен.
У том вртлогу нећу потонути,
И као да живот иде на дно,
Као да сам у огромном телешоу,
Популарном, али тако страном.
Већ су ту нови хобији,
Ја избави се са тог тока,
На свијет по другом смотрим,
И теби за све благодарим.