Nevera se sprema vitar lupa škurama
Sidin isprid stakla pa se borin s urama
Ruvinana duša teško vrime podnosi
Nakon bola i beštimji
Ostalo je samo ovo vrime Božje
Da se sa njin borin pa da slomjen uvenen
Poslidnja je kiša dušu mi potopila
Ti se nisi vratila
Ja ne smin više tvoju sliku jubit
Ja ne smin više tebe sanjati
Jer u samoći ja polako sidin
A jubav želin jubav dozivan
Kad dragi Bog mi grišnu dušu prosti
Jer opet san te jutros proklea
A nevera je učinila svoje
I na tebe me opet sitila
I tebe mi je opet vratila