Волела ме једна Врањанка
младост ми је код ње остала
нит је Софка, нит је Коштана
већ најлепша Лела, Јелена.
Пусто, пусто, пусто ми је све:
нема, нема моје Јелене!
Дођи, дођи Лело, Јелена,
ти си моју младост однела
Ко зна где је моја Врањанка,
лепша од свих, лепа Јелена.
Све бих дао кад би сазнао,
ко је моју Лелу украо!