Ох, човек је на тлу
Дрмаш његово солидно тло
Излуђујеш ме
И ломиш ме, ломиш
Очајан сам сада
Како то радиш, не знам како
Испијаш ме на сухо
Долеваш уље на ватру, ватру
И ми нисмо довољни
Ако је ово то што зовеш љубав
Кунем се боље ми је самом
Осећам твоје кандже како зарију
Подвлаче ми се под кожу као
Воодоо
В-В-воодоо
Превише сам привржен, увек се враћам
И само тако, увек се враћам
Воодоо
В-В-воодоо
Превише сам привржен, увек се враћам
И само тако, увек се враћам
И знам да се не зајебајем с твојим воодоо
Воодоо до воо воо воо воо
Цели мој живот
Не могу те држати овако чврсто
Искључујем те
Само лице у маси, бебо
И ми нисмо довољни
Ако је ово то што зовеш љубав
Кунем се боље ми је самом
Осећам твоје кандже како зарију
Подвлаче ми се под кожу као
Воодоо
В-В-воодоо
Превише сам привржен, увек се враћам
И само тако, увек се враћам
Воодоо
В-В-воодоо
Превише сам привржен, увек се враћам
И само тако, увек се враћам
И знам да се не зајебајем с твојим воодоо
Одглумљена залуђеност
Је готово као да је називаш љубав
Па зашто то зовеш љубав?
Да, зашто то зовеш љубав?
Воодоо
В-В-воодоо
Превише сам привржен, увек се враћам
И само тако, увек се враћам
Воодоо
В-В-воодоо
Превише сам привржен, увек се враћам
И само тако, увек се враћам
И знам да се не зајебајем с твојим воодоо
Воодоо
Ох не
Не зајебајем се с твојим воодоо