Želim da odem u selo da živim
Želim da me umiva rosa
ali živim ovde u gradu i više mi se ne sviđa.
U ovom surovom saobraćaju,
Samoća napada i osvaja
Kako je lepa moja mladost!
Želim da se vratim na selo
Želim da obrađujem zemlju i drva
ali živim ovde u gradu, kakvo nestrpljivo pleme!
Ne može se razgovarati više
Ovde ne može više da se diše
Nebo nije plavo više
I ja se ne zabavljam više.
U mom selu se igra, igra, igra...
U ovoj pomalo ciganskoj noći punog meseca
U mom selu je proslava, proslava, kakva proslava!
Svi su na trgu ili gledaju sa prozora
To je samo san i ništa više
Kako je lepa mladost moja!
Ja koji sam rođen na selu
Pamtim dedu Silvia i berbu
ali živim ovde u gradu gde si ti rođena
Gde prevlađuje nervoza
Zbrka koja te napada i osvaja
I to me više ne zabavlja.
U mom selu se igra, igra, igra...
U ovoj pomalo svodničkoj noći punog meseca
U mom selu je proslava, kakva proslava, kakva proslava!
Svi su na trgu ili gledaju sa prozora
Želim ponovo moje selo, crkvu i kuće
I učiteljicu koja uzgaja njene ruže
Želim moje selo, stari autobus
koji se sporo, zadihano kasno uveče penje
Ali to je samo moj san
Kako je lepa moja mladost.
U mom selu se igra, igra, igra
sa punim mesecom, od noći sve do zore
Želim ponovo moje selo, one ljude što ljubav dišu
I onu baru koja je za nas decu značila more
U mom selu je proslava, kakva proslava, velika proslava!
Svi su obučeni dobro i pomalo otkačeno
Želim moje selo, ringišpil i bricu
I doktora za sve i svešetenika i policajca
Ali to je samo moj san
Kako je lepa moja mladost.