Dan podrhtava u zemlji gde živim
hiljade oblaka plače
nisi tu
Prazan svet
gledam spolja
koliko god da se vratim
neću te naći
Nekada si bila ranjena
užurbana ptica juga
nisi mogla da poletiš
nisi mogla da zaboraviš
U praznoj kući
kao bajci
svila si u mome srcu
toplo gnezdo
ali sada znam bajke
pobeđuje ih navika, zaborav..
Nekada si bila ranjena
užurbana ptica juga
nisi mogla da poletiš
nisi mogla da zaboraviš
Dan podrhtava u zemlji gde živim
sve kao da govori
nisi tu
Dim i prašina
ne dišem
evo, kraj je zapisan, šta da tražim više
Nekada si bila ranjena
užurbana ptica juga
nisi mogla da poletiš
nisi mogla da zaboraviš