Kako me je gledala,
Mislim da u očima je
Zakopala stare zlatnike.
Podseća na jutarnje
Sunce iznad pustinje,
Kad krene miris davnih livada.
Tog dana, možda nikada,
Ja držah na dlanu hiljadu godina
Tvog pogleda.
Bio sam jako mlad,
Moji su mi išli na živce
I stopedeset daljih rođaka.
Video sam, dolaziš,
Donosiš proleće u grad,
To bio je moj grad.
Tog dana, možda nikada,
Na dlanu držah čitav svet.
Da ne znam šta imam,
mogla si da me slomiš,
da ne znam šta imam,
moraćeš da me rodiš.
Da ne znam šta imam,
mogla si, hajde, slomi me,
da ne znam šta imam,
i zašto više nisam tvoj.