Verbo [Serbian translation]

Na početku beše reč

Ta energija koja vodi tvoj glas ako progovoriš

Baš kao oružje koje se aktivira među tvojim usnama

Udaljujući te od blata i tog usaljeničkog davljenja

Mi smo nepotpune slagalice

Kosturi koji histrično lutaju

Dok se naša tišina širi i povređuje

Tako ljubav umire tužna i izgladnela

Gledajući kako se sve menja

Kako bes spava iza dušnika

Uvek usidren u tom strahu koji izaziva arkade

Misleći toliko, ne govoreći ništa

Osećajući svaki pogled potpomognut navikom

Sasušena oskudicom zbog žeđi za željama koje se ne ostvaruju

Otvori svoju svest i pogledaj zidove, reći će da možeš

Da budeš ti, ne gledajući druge

I budi vetar među pustinjama od cementa

Zanjući da onaj ko te okružuje više te ne oblikuje

Čineći da svi veruju kada vide da se boriš za ono što želiš

Tu govoriš, ti činiš, ti rasteš, ti osećaš jer ti si: Glagol

Dokaz da postojiš sa večnim krikom

Glas koji se rađa i čini da prolaziš kroz vreme

Suština koja te izdvaja i čini da blistaš

Oružje... koje objedinjuje ciljeve i sećanja... Glagol

Previše neba za tako malo krila

Previše vremena u samoći

Previše metaka da bi se svi izbegli

Previše tame da bi se pokrenuo

Previše života da bi se kockao sa smrću

Zato delaj i učini istinom nemoguće

Vežu te činjenice, ali je misao slobodna

U stanju da uništi mračnu stranu koja te upija

Ogromno je deformisano biće koje živi između haosa i reda

Vene tvoja unutrašnjost i rovu po njoj

Među nevidljivošću u kojoj osećanja ključaju

Nema više ćutanja ako nas pale

Nema više očiju ka nebu koje truju

Nema više tuge crne vode u tvojim venama

Koja zaslepljuje svakog jutra

Ti pričaš, ti tražiš, ti voliš, ti pobeđuješ jer ti se zoveš ... Glagol

Budi ti promena koju želiš da vidiš u svetu

Budi taj gorm koji je pao i protutnjao u dubini

Zajedno ti i tvoj glas kao žarulja

Zajedno ti i tvoj glas kada te niko ne brani

Kada ostali ne razumeju da si poseban

Da ne padaš u površnu spiralu koja vuče druge

Koje od tih lica neće protraćiti svoj život

Okreni se i pogledaj, toliko njih se davi i ne diše

Osciliraju u ruševinama zgrada i vide

Kako su ih inercija i porok ostavili tako daleko od Edena

Ali ko ima forumulu i razmrsuje

Drhtavu mrežu te tarantule od koje niko ne pobegne?

Zato jednom zauvek izvucu svoju strast,

Svoj bes, pređi u akciju i sateraj u ćošak svoju teskobu

I seti se da svako osećanje umire kada se krije

Ti se boriš, ti letiš, ti znaš, ti možeš

Tvoje ime je dokaz da postojiš s večnim krikom

Glas koje se rađa i čini da prolaziš kroz vreme

Suština koja te izdvaja i čini da blistaš

Oružje koje objedinjuje ciljeve i sećanja

Ti imaš najveću moć koja nam je data

Reč koja oslobađa okovana osećanja

Dar da možeš biti neko daleko od bolesne tišine

Koja te hvata da od tebe učini svog slugu

Usudi se da promeniš... svoj svet