Idem doma, kasni je sat,
Ona me čeka, sva topla i meka,
Da ne more spat'.
Ja ljubin sve tiše,
Jer ništa joj više ja ne mogu dat'.
Nešto me guši...
Leži na duši...
Zna i ona da me je sram
Šta kraj nje san lega, ramenima slega.
Jer ne znam ni sam šta da joj kažen
Bez da joj lažen i tugu joj dan.
Nešto me guši...
Leži na duši...
(Pripjev)
Ja san volija nju dušon i tilon
Sad se moran Sveton vodon
Polit' prid njon i sviton
Ja san volija nju, al' zatvaran vrata
Za ljubav falšu san da
Veru od suvog zlata
Šuti ona, šutin i ja
I već smo dugo
Jedno kraj drugog ka' noć i dan.
I nije mi lako živit' ovako
I bit' normalan.
(Pripjev)