Kada prestaneš sa glupostima
Odakle uvek isto započinjemo
Naša veza je bila utopija
utopija si ti
Spolja ličiš na princezu
U tvoj dvorac sam ušao bez pamćenja
Na ono šta sam morao da mislim
Sa umom, ali um
Je otišao negde
Ne mogu te više kontrolisati
Više te ne mogu podneti
Ti si poput otrova
Dodirnem te i gorim
Ne želim se skrivati
Ne želim te braniti
Ti si poput otrova
Dodirnem te i gorim
Dozvoli da te pitam nešto
Da li si ovakva sa mnom ili je uvek ovako?
Smučile su mi se tvoje gluposti
Tvoje gluposti nisu za mene
Jednog dana doći ću kući
I neću znati šta će me sačekati
Nikada neću moći da izbrišem
Tebe u krevetu kako skačeš
Sa neznanca
Zašto mi ne javiš i ne zaključaš se
Sa takvom bravom ne moram imati
Noćne more i zaboraviću da te poznajem