Oprosti, ako te zovem u ovom trenutku,
ali sam želeo da ti kažem sve što osećam,
znam da reči odnosi vetar,
ali ako te ne nazovem, poludeću.
I dobro znam da
kršim našu zakletvu,
posle par pića
uvek se pokajem,
znam da si sa nekim,
da nije pravi trenutak
i moraš da znaš...
Da umirem,
umirem da te vidim,
agoniziram, ako ne mogu ponovo
da te vidim, sećam se...
Tvoje telo i moje,
ispunjavaju prazninu
i noću dušo osećam hladnoću,
ako nisi sa mnom.
Sećam se te noći
i dalje sam prazan,
kako se dušo ispunjava ova praznina,
ako ti nisi sa mnom,
sa mnom, sa mnom
i dalje sam prazan,
kako se dušo ispunjava ova praznina,
ako ti nisi sa mnom.
Znam da pokušavaš
da me zaboraviš i to se ne dešava,
svaki poljubac koji ti on daje,
samo moje osećaš,
jer se sećaš...
Svih tih dobrih noći,
čuje se naša pesma,
tvoja odeća na podu,
snimili smo scenu,
koju sam hiljadu puta video
i sada si tuđa,
i kao ja to je uradio
pod punim mesecom.
Svih tih dobrih noći,
čuje se naša pesma,
bili smo na podu,
bili smo zvezde,
već sam dao hiljadu poljubaca
i nijedna nije tako lepa,
i sada ti priznajem da
iako sam sa njom...
Umirem,
umirem da te vidim,
agoniziram, ako ne mogu ponovo
da te vidim...