Ненамерно сам видео наше фотографије,
иако ноћи не могу да те сакрију,
волети тебе је било тешко, знајући шта могу да изгубим
коме се то није некада десило?
Није било нимало лако носити,
тишина одсуствује иза олује,
пропала је наша магија, подигао сам све зидове без размишљања, све које сам желео да срушим.
Била је авантура волети те у висинама
и овај вертиго на земљи не одлази,
али су била три покушаја испуњена аргуметнима,
када се не ради о ономе који може више,
понекад није довољно волети.
Поново сам прегледао наше имејлове,
остављајући по страни его, кормилар,
због свих речи наше жеље да се вратимо су веслале,
никада нисмо желели да разумемо.
Оно што обоје успевамо да признамо
је да ако ниси плакала ти, плакао сам ја,
какав бес смо изазивали, што смо желели толико да се волимо и што нисмо могли да то урадимо боље.
Била је авантура волети те у висинама
и овај вертиго на земљи не одлази,
али су била три покушаја испуњена аргуметнима,
када се не ради о ономе који може више,
понекад није довољно волети.
Ммм, није довољно,
понекад није довољно волети.