Не знајући за тугу, тугу, тугу
У крају магнолија пљуска море,
Седе дечачићи на огради
И наводе ме на тугу.
Плешу парови, парови, парови,
Познати мотив, чак и стар,
И сладак глас бас-гитаре
Узнемирава моје успомене, али и нека, али и нека,
И нека...
Рефрен:
Исто тако смо некада ми туда трчали, деца, деца,
Очи су се сјајиле као ахати, ахати,
И на образе је ударала крв. Како модерно, како модерно
Плешу парови уз акорде, акорде,
И може да се прича слободно, слободно
О животу и о љубави.
У крају магнолија пљуска море,
Седе дечачићи на огради,
И у сваком погледу дивљење
Невољно сад ловим.
Дечацима је досадило да се свађају,
Они ноћу сањају девојчице,
Али није данас плес за њих,
Али ова песма је за њих - њима ју је сад поклањам.
Рефрен (х2)